FROM THE FACE OF THE PLACE: Bosanska Copacabana

11. Juna 2014.6. Septembra 2015. Ajdin 2351 Views

Ne znam kako početi… Pišem, brišem. Još uvijek me adrenalin pomalo trese a radije bih vam dočarao današnji dan neg’ išta.

Atmosfera se približava ključanju. Navijača je sve više, čak i iz zemalja koje ne učestvuju. Dresovi, šalovi, zastave, natpjevavanja, slikanje i prijateljska zezancija. Hrvati prepadaju Brazilce, a mi Argentince. Uspjevamo ponekad 🙂

Sam na dvojicu:)

To počinje otprilike ovako. Izlaziš, srećeš prvu grupu. Pa eto jaki ste, favoriti, ovo je za nas izazov, sretni smo sto smo ovdje. Tri kafane kasnije: Ma nerješeno. Pozicija po pozicija smo haman jednaki. Puno je pritiska na Argentinu. Džeko i Aguero su ba u blizu, Pjana za Romu ko Messi za Barcelonu. Pet kafana kasnije: ‘ta će Argentina, Džeko pobjedio Premier League sam…i to dvaput. Pjana nosi Romu na leđima, Lula je babo za di Mariu, Plavo Oko je za Higuaina Ibra. TSS je bolji od… ma bolji od… Tu se prelazi na vodu i nešto za pojesti.

Odlučismo se danas za šetnju plažom, slučajno obojica u ovoj plavoj FIFA-inoj majici. Ko da smo mamac zabacili. Plažom nema koje boje nema, a mi sličica koja svima fali 🙂 Novinari, radio, TV-stanice.

Interesantni smo svima. Prvi put učestvujemo, mala nacija, poznati igrači, poznate navijačke grupe. Iz daleke Evrope. Protiv big-bad Argentine. Gledamo da ne pokvarimo tu neku sliku medijskog ”darlinga”.

Engleski ”talksport.com” moli (bukvalno) za par minuta. Pristajemo. Šta znači ovo za vas? Šta mislite o prvenstvu? Kakve su šanse? Očekivanja u BiH? Kako sa Argentinom? Odgovaram diplomatski. Veliki uspjeh za nas plasirati se na prvenstvo, prvi je put. I to Brazil. I to Maracana.

Završavamo intervju. Opuštena priča, Engleska liga, pritisak na Rooney-a. Diskretno dodaju ”Znate za naše odnose sa vašim protivnikom…Go Bosnia!”

Delegacija uz novinara talksporta

Prolaznici dobacuju ”Boznia, Boznia”. VW kombi sa Meksičkom zastavom, skandiraju ”Sarajevo, Sarajevo”. Prilazim. Otkud ba vi znate za Sarajevo? ”You have good Ultras”. Nevjerovatno. Pozdrav u letu, konfigiracija šake koju sam sebi ne mogu dočarati, u filmskom vatos-locos fazonu.

Kako smo u ”uniformama” prilaze Vatreni, Pojavljuje se naša ekipa iz Kopenhagena. Porodični skup. Hajde po jednu za sretnu premijeru. Jednu za Zmajeve, jednu za Vatrene. Pa drugu, treću, sedmu. Konobari svakom turom sve blizi stolu. Opkolili nas, da ne uteknemo. Prilaze muzičari, samba, kamere. Pojavi se odnekle i trofej. Nakon nekoliko pića smo i mi i Vatreni već do polufinala stigli. Kako ćemo za finale? Ma ne mora se ni igrati.

Dabogda ovako i bilo. A ko ga nosi kući nije ni bitno:)

Koliko mi znači podrška naših navijača i njihovo pristizanje toliko i podrška navijača Hrvatske. Svi koje srećemo cijene našu repku i navijače, rado bi gledali naše utakmice i navijaju za nas. Rastajemo se, oni će za Sao Paolo, a nas čeka TV France. Sretno Vatreni!

Intervjui već idu ko voda. Francuska voditeljica malo loži atmosferu, a mi se kontrolišemo. Gledat će možda neko, da se ne brukamo. Spuštam loptu, ali se ipak zeznuh u nekoj cifri. Pozdrav, sretno.