Vujičević: Neću nikog da molim za poziv u BiH

Na­ra­vno da že­lim raz­go­va­ra­ti sa lju­di­ma iz NSBiH * Je­dva če­kam nas­tup u Li­gi prva­ka – ka­že Vu­ji­čević

En­ske­de, ho­lan­dski gra­diæ od 200.000 sta­no­vni­ka je na no­ga­ma. Na­kon svo­je prve osvo­je­ne šam­pi­on­ske ti­tu­le da­le­ke 1926. go­di­ne (osva­jaè Spor­tski klub En­ska­de), sti­gla je još je­dna. Sa­raj­li­ja, Da­rio Vu­ji­èe­viæ ove se­zo­ne bio je dio ti­ma ko­jeg je sjaj­no to­kom se­zo­ne vo­dio biv­ši en­gles­ki se­le­ktor Sti­ve Me­kla­ren. Vu­ji­èe­viæ je do­bio šan­su ko­ju je na naj­bo­lji na­èin is­ko­ris­tio.

– Bi­lo je fan­tas­ti­èno. Pri­li­kom po­vrat­ka iz Bre­de pu­to­va­li smo pet sa­ti, iako su, kad je sve ”nor­mal­no”, po­tre­bna dva i pol sa­ta. Na 60 ki­lo­me­ta­ra od En­ska­dea ušli smo u auto­bus sa otvo­re­nim kro­vom i išli bu­kval­no 10 na sat. Mo­¾e­te da za­mi­sli­te ka­kvo je za­do­volj­stvo bi­lo kod lju­di, na­vi­ja­èa, ko­ji su htje­li da nas poz­dra­ve. Sta­ja­li su po­red auto­pu­ta, za­us­tav­lja­li auto­bus. U gra­du je to­kom uta­kmi­ce bio pos­tav­ljen vi­deo zid, kao i na sta­di­onu, na­vi­ja­èi su bi­li stal­no uz nas – pri­èa Da­rio. Osva­ja­nje prve ti­tu­le prva­ka je ve­li­ki do­ga­ðaj, ne­što spe­kta­ku­lar­no.

– Cen­tral­na pro­sla­va je bi­la is­pred pred­sta­vniš­tva proi­zvo­ða­èa pi­va ”Grolš”, jer se po spon­zo­ru zo­ve i sta­di­on Tven­tea. Ima­li smo na­kon to­ga i pri­jem u Grad­skoj skup­šti­ni. Ve­li­ka je eufo­ri­ja za­hva­ti­la ovu re­gi­ju.

Da­rio je sre­tan zbog to­ga što je dio po­bje­dni­èkog ti­ma. Svjes­tan je da je ove se­zo­ne sti­cao ne­op­ho­dno is­kus­tvo, ali da æe veæ na­re­dne od nje­ga tra­¾i­ti zna­tno vi­še.

– Me­ni je Tven­te dao šan­su. Igrao sam, vi­dio da li mo­gu ili ne. Svjes­tan sam da mo­gu i bo­lje i da æu do­bi­ti ve­æu mi­nu­ta­¾u na­re­dne se­zo­ne. ®e­lim da igram u Li­gi prva­ka, što je san sva­kog fu­dba­le­ra – go­vo­ri Vu­ji­èe­viæ.

Na te­mu re­pre­zen­ta­ci­ja BiH, Da­rio ni­je imao šta da ka­¾e.

– Me­ni se ni­ko ni­je ja­vio, ni­je mi po­nu­dio raz­go­vor, ta­ko da ne­mam šta da ka­¾em. Na­ra­vno da ¾e­lim raz­go­va­ra­ti sa lju­di­ma iz No­go­me­tnog sa­ve­za, ali ne­æu ni­ko­ga da mo­lim. Ro­ðen sam u Sa­ra­je­vu, BiH je mo­ja dr¾a­va, ali is­to ta­ko znam ko­li­ko vri­je­dim i znam da za­slu­¾u­jem da me se tre­ti­ra kao pro­fe­si­onal­ca – re­kao je Vu­ji­èe­viæ, sin ne­ka­da vrsnog no­go­me­ta­ša Sa­ra­je­va.

Ma­li klub ve­li­kih am­bi­ci­ja

Twven­te je osno­van 1965. go­di­ne spa­ja­njem dva fu­dbal­ska klu­ba iz En­ska­dea, Spor­tskog klu­ba En­ska­de i klu­ba En­ska­de­ovi dje­èa­ci. Tven­te ne­ma mno­go tro­fe­ja u svo­jim vi­tri­na­ma, tek dva osvo­je­na Ku­pa Ho­lan­di­je, 2001. i 2004. go­di­ne, a mo­¾e da se po­hva­li i je­dnim fi­na­lom Ku­pa UEFA iz 1975. go­di­ne, po njih, na­¾a­lost, iz­gu­blje­nim. Za Tven­te je po­èet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na igrao i le­gen­dar­ni na­pa­daè Sa­ra­je­va i Crve­ne Zvez­de, Hu­sref Mu­se­miæ.

(SAN)