ON THE FACE OF THE PLACE: Dan nakon dana

I prođe i taj debi. Taj upis u velikane fudbala.

Budim se u 2:15 popodne, nigdje nikoga a na TV-u zadnji minuti utakmice Njemačka – Portugal. Oprobavam glas, ništa i dalje. Malo zabrinut, al' dat ću još dan, dva, nećel' otčepiti. Plaža, piši propalo. Vrtim se malo po stanu pa u bazu. Više mi i Rote dosta… Od danas obećavamo makar obroke tamo preskočiti 🙂 Izlazim u ”civilu” po prvi put u posljednjih 5 dana. Navijačka oprema na pranju, valja se za Cuiabu spremiti.

Neka praznina, prođe i ta Maracana, šta sada? Neki idu kući, neki ostaju, a neki se spremaju za sljedeću destinaciju i sljedećeg protivnika. Ja još nisam u toj fazi, treba ovo svariti. Pokupiti utiske ovih koji su bili tu, ispričati svoje.

Mnogo se priča moglo ispričati i mnogo će se još ispričati.

O našem navijaču kojem dva metra od ulaza iz dignute ruke neko skida kartu i bježi u drugom smjeru. Brazilcima koji trče za dečkom u Argentinskom dresu i ne stižu ga. Naš navijač ostaje pred Maracanom.

O Srbijancu koji u Rotu stiže sa zastavom Srbije pred utakmicu. Kojeg grupa naših navijača izbacuje iz lokala i tjera na suze. Nakon objašnjenja da je dečko došao podržati BiH, na neki svoj način, ista grupa navijača ga pronalazi presvučenog negdje na plaži. Vraćaju ga u Rotu, skupljaju novac za kartu i vode sa sobom na Maracanu. Cijelu noć je pjevao ”volim te Bosno” rame uz rame sa našim navijačima. Ostavio je srce i glas na Maracani za BiH.

O velikoj tuči koja je nastala u neposrednoj blizini stadiona gdje veća grupa navijača Argentine nalijeće na grupu navijača Fluminensea i Botafoga koji zajedno skandiraju ”Bosna, Bosna”. Makljaža. Pritiče pomoć iz obližnjih Favelića. Dolazi čak i do pucnjave.

Ali najveća priča dana su igra repke i BiH navijači.

Brazilski mediji daju mnogo prostora utakmici. Lokalni mediji koriste natpise ”Messi spasio Argentinu” ”Častan prvenac debitanta” ”Derbi grupe F”. Kvote padaju, vidi ti ove Bosance, fakat oni se bore ko da im nije dosta biti ovdje. Dio pažnje je sigurno radi učinka na terenu a dio plod te lokalne rivalnosti koje ja baš nisam bio svjesan. Nešto možda i jače od balkanskih derbija (izuzmite nacionalizam) ili Skandinavskog ”šukanja”. Fakat se ne podnose, samo malo tiše nego što zna biti kod nas.

A navijači su pokupili veliko poštovanje. Razgovarajući sa našim navijačima iz ”kopa” (fuj Liverpool), prolaznicima i prevođenjem lokalnih medija vidimo da je to mnoge iznenadilo. Neki su ostavili srce na terenu, a neki zaradili modrice lupajući se po istom, navijajući kada je potrebno (a ne ko ja po stolovima Rote).

Korteo izaziva ljude na balkon. Mašu zastavama. Prolaznici u šoku. Nekih 300-400 BiH navijača diže kvart za kvartom. Slike kruže Riom, Brazilom i šire. Kako čujemo pogotovo u tim lokalnim Ultras grupama.

Nakon 10 minuta utakmice na Maracani ultras navijači lokalnih klubova se probijaju do naših navijača. Skidaju ”boje” i pitaju šta pjevati. Nalazi se ta zajednička ”ole, ole, ole, ole Bosna, Bosna”. Bude Brazilsku manjinu i pružaju materijal za otpor. To prati par probranih (iz lokalnog repertoara orijentisanih Argentini) ne baš laskavog sadržaja.

U poluvremenu izlazim da kupim piće. Prilazi navijač Flamenga, ljubi šal i dodiruje čelom. Kao kod nas kad dijete Bajram čestita. Kaže običaj. Respect! Tek danas kada čujem utiske drugih i slažem sliku kontam o čemu se možda radi. Ne zna on da ja riječi nisam mogao progovoriti.

Čak i 50 000 Argentinaca je iznenađeno. Neki dođoše sinoć kasno u Rotu i pjevajaše našim navijačima. Ne protiv nas. Legla im ona naša ”melodična”. Naši navijači (onih 10ak sa natprirodnim glasnim zičama) pjevaju ”boli nas…za rezultate, mi smo se došli samo zajebavat’” a oni dopunjavaju univerzalno ”ale, ale..ale, ale…ale,ale, ale, ale”.

Copa ide dalje, nove utakmice i novi navijači. Jer Argentinci jutros napustiše Rio. Kao da ih nije ni bilo. Treba busem, kombijem il kamionom stići na sljedeću destinaciju. I tamo peglati sljedećeg protivnika. Mjenjaju ih Čileanci (koji igraju u Riu za par dana) i Ameri, koji su se dobro ispoštovali nakon pobjede protiv Ghane.

U Roti nas je 50ak. Neki, neumorni, nevjerovatni, neurazumljivi i večeras pjevaju. Meni ne pada na pamet. Naučio sam se. Lokalni prodavaci donose narudžbe famoznih tablica. Jedinog suvenira vezanog za BiH u Brazilu sa sada. Puče preko stotinu.

Mi ćemo uskoro dalje. Prvi navijači idu za Cuiabu ujutro. Zadatak, nađi sljedeću Rotu. Bir će nas manje, dosta manje. Ali ja vjerujem da će lokalna podrška biti jača, takav bar dojam stičem.

Glas mi večeras iz šapata polako prelazi u ”sexy voice”. Haj nećel' na bolje. Možda se ujutro uspijem i čuti sa mojima kući, nisam već dva dana. Poželio sam im glas čuti. Nisam još prepolovio ovo putovanje a zamišljam kad bi se moglo igrati dva dana zaredom pa da idem kući. Osmina finala ne dolazi u obzir što se mene tiče. Saptaću od kuce, al' uz moje male i velike navijače.

Meni laku noć, a mnogima od vas dobro jutro!