FROM THE FACE OF THE PLACE: ROTA 66

Danas sam planirao dan provesti u stanu, malo se oporaviti i nastaviti sutra. Ne dade se…

Poruka. Neću. Druga. Ma ne mogu. Slika. Eto me.

Stižem u Rotu. Da se pozdravim i kafu popijem.

Amerika, Švedska, Danska i Tajland su tu. Piju ovu lokalnu limunadu (caiprinha) uvelike. Ja ću sok, ispraznio apoteku jutros.

Telefoni kruže, dodaju se novi prijatelji, chekira, tagira, lajkamo se ko rodbina. Koliko god mi to smetalo u normalnim okolnostima, u ovima je bitno i totalno shvatljivo. Svaka i svaki od nas ima svoje, rodbinu, prijatelje, poznanike za koje je svako javljanje iz Ria, sa Cope, vrijedno zlata. Neko prati od kuće, neko sa posla, neko čeka avion, a neko pali telefon na aerodromu u Riu, kači sa na Wi-Fi i traži svoju bazu u moru navijača.

Pristižu novi navijači, prate se bloggovi, postovi na socijalnim mrežama. Nalaze našu bazu. Konobari prinose, a ne znaju ni oni o čemu se radi. Osmjeh je tu al' oči kolutaju. Zašto se ovih nekoliko stolova čuju više od ostatka kafane?

Pjevanje i navijanje kreće. Ne opraštamo nijednoj navijačkoj skupini al' Argentinci su nam glavna meta. Tu se pali turbo i dobro ih dočekamo, a i ispratimo.

Ostali gosti lokala nas kuže, da vide o čemu se radi. Da ne bude belaja? Skontali su nas. Bosna. Prate aplauzima, pa zatim spontanim ”Edin Dzeko”. Respect!

I osoblje se polako opušta. Pokušavamo ugovoriti rezervaciju za sutrašnje otvaranje. Ma nema šanse. Pregovramo sa 5 nivoa menadžmenta. Lakše kupiti restoran nego ugovoriti stol.

Raja dolazi i prolazi. Ko krene baci svoj doprinos na sred stola. Sabira se prvi ceh. Znaju ba ovi popiti (iako neki jos cjede sokić). Znak dolara u očima konobara. Odjednom je tu big boss. Ma biće stolova, nego šta nego pokačiti zastave.

Popunjava se, primiču novi stolovi. Pada mrak. A ja izašao na kafu. Mogul makar doručkovati? Stiže hrana. Pri svakom zalogaju pjesma kreće, ne može čovjek s mirom ni jesti.

Stiže raja, Sarajevo, Švedska, Francuska, Njemačka.

Ja se povlačim za danas. Naravno to kao i po običaju znači pojavljivanje neke od naših legendi čim ja izmaknem. U Latviji je to bio Edin Džeko, u Litvaniji Sergej Barbarez, a u Roti je to Muhamed Konjić. Dobro došao legendo!

Dogovorili smo skupljanje za sutra. Rota66 u 13:00. Otvaranje nekog fudbalskog turnira će biti na televiziji. A prije svega dobro društvo u našoj Roti 66.

Laku noć iz Ria!

/CR & nogolopta.com/