Zenica trip 23.03.2013

Imena necu spominjat, prepoznace se svi oni koji su bili prisutni, a i oni koji nisu, takodje ce naci svoje mjesto u ovoj prici, jer sve je to otprilike isto.
Srijeda 20/3, u Malmeu docekujemo facu iz Engleske. Odbor za docek je tu i pocinje uobicajeno evociranje uspomena. U neka doba neko rece da je pokasno i da nas ceka naporan put. Slozili smo se svi, ali sam ja predlozio da idemo kod mene popit po Mikjevacu za sretan put, jer sta da se nesto desi, a Mikjevacu nismo probali. Svi se jednoglasno slozise i tu se pokaza karakter. U neka doba smo se razisli i otisli smo na spavanje. Ja znam brzo spavat i nije bilo problema da se za 3 sata naspavam, za ostale ne znam.

Zaboravio sam reci da smo vec odavno usli u cetvrtak 21/3. Toga se jutra skupljamo na Sturupu (aerodrom Malme) i sastajemo sa ostalom ekipom koja istim avionom putuje za Beograd. Prozvaju nas, fale ljudi, stres, prebrojavam i svi su na broju. S obzirom da znam s kim putujem bilo me je strah da cemo biti prvi kojima ce dvojica falit kada budemo izlazili iz avino, a svi smo bili na broju.
U avionu se narucuju raznorazne zivotinje u burkama, veselo, neko prosi stjuardesu, potpuno preuzimanje kontrole i samo fali da neko od nas soferira. Sletanje na Surcin, aplauz.
Pozdravljanje sa rajom koja je sredila neka druga prevozna sredstva do Bosne. Nas sestoricu nalazi nas sofer, ulazimo u kombi i sofer nam dijeli logistiku koju nam je poslao jaran iz Sarajeva, najstariji od nas dobina nesto posebno upakovano, protekcia i respekt.
Preko Sabca, Loznice, Zvornika nastavljamo put prema Sarajevu. U Zvorniku ostavljamo jednog jarana i produzujemo istim, veselim tempom.
Stizemo u Sarajevo, ekipa se dijei, a ja sa svojim dijelom produzujem kod domacina u Sarajevu. Pridruzuje nam se jaran iz Austrije. Domacinova zena nas docekuje, bukvalno, kao da je Tito dosao. Dijeca nas grle i ljube kao svoje najmilije.
Odatle odlazimo na vec ugovoren termin. Ulazim u lokal i vidim jako poznate i drage face, pomalo iznenadjen u kojem su broju dosli.Kontam, koji su me ljudi dopratili i koji su me ducekali, mogu odma riknut, medjutim fali mi jos faca, tko da sam taj cin preskocio.
Noc u lokalu je luda. Ne znam koga bih stavio na prvom mjestu, konobare koji rade kao Svicarski sat, muzicare kojima ne treba nista govorit ili svu to raju koja sve to sto konobari i muzicari isporucuju prate j stopu.
Usli smo vec odavno u petak 22/3, kontam kako li se sada pripremju igraci kada smo mi u ovom tempu.
Pocinjemo se razilazi, vec je i svanulo, lijep suncan dan. Moja ekipa odlazi na jutarnju kaficu, medjutim labilni karakter narucuje butelju vina. Odlazimo kuci, opet brzo spavanje. Ekipa koja je prosla dosta toga u zivotu ustaje kao da ce oni igrati toga dana. Ja se nesto usutio, kao da me uhvatila trema, izgledam umorno i u tom momentu jedan od jaran izgovara rijeci koje ce uci u anale "sinoc citavu noc djivio djivio, a danas sutis". Svi smo se na ono "djivio djivio" odvalili smijat.
Dolazi kombi i ostali putnici i krecemo prema Zenici. Podne je, a u Zenici vec guzva. Nalazimo se sa ostalom rajom.
Jedan od mojih Teslicana nam vec od ranije sredio lokal gdje cemo se "odmoriti" od puta. Tu dolazi jos mojih rodjaka i Teslicana. Pocinje uobicajena teslicka prica, k'o da smo juce bili zajedno. Na jedan simpatican nacin zezamo jedan drugug. Domcin u Zenici nam sredjuje bureke, ustipke, kajmak, ma nema da fali. I od jednom spica, pjesma, navijanje, ludnica, ori se citav centar.
Odlazimo sa ostalom ekipom na stadion. Ulazimo oko sest-pola sedam, sto se tice nas sve je spremno, medjutim moramo cekat petnaest do devet.
Ja sam hladan k'o spricer, dobar osjecaj, nema nervoze.
Navijanje je pocelo, prati nas cijeli stadion, atmosfera samo za pozelit. Igraci izlaze na teren, himna, pocinje tekma, tribina gori.
Padaju golovi, jedan za drugim, ne mozemo da vjerujemo. Svi smo vjerovali da cemo pobjedit, ali da ce biti perverzija…to nije niko id nas. Kraj tekme i pocinje bakljada, dogovorena sa Savezom, nas dio tribine sada bukvalno gori.
Odlazimo za Sarajevo. Pobjeda se, naravno, mora proslavit i odlazimo opet u mjesto predvidjeno za adekvatnu proslavu. Guzva u lokalu, medjutim za naseg domacina u Sarajevu to nije poblem, ulazimo i pocinjemo veselje, koje za mene nije prestajalo od srijede.
Vec smo usli u subotu 23/3. Pocinje umor da nas savladava i "moramo" da napustimo lokal u cetri.
Opet se odmaramo koliko mozemo i koliko nam to vrijeme dozvoljava. Dorucak kod nase domacice. Meni bilo zao dijece, nisu duse moje htjele jesti bez nas. Najeli se momacki i odlazimo na fakultativn obilazak grada.
Nakon lagane setnje opet klopa. Kada smo se namirili jedan jaran i ja odlazimo da se pozdravimo sa ostatkom raje, dok ostali ostaju da pokupuju jos neke sitnice.
Ekipa je na okupu, skupljaju se i ostali, dolazi i ostatak mojih saputnika, ma sve mi nekako izgledao kao da ce opet tekma.
Svi veseli, oposteni, stolovi puni, sve izgleda kao da smo tek stigli, k'o da niko nece kuci.
Ostajemo tu par sati i onda opet odlazimo u lokal gdje smo osvanuli neki dan. Tu je zborno mjesto ekipe sa kojom cu na put za Beograd. Odlazim sa jednim jaranom da se pozdravim sa njegovim roditeljima i bratom. Njegova mama mi sprema sarmu za puta i kaze "kad nisi imao vremena dici de makar ponesi". Sve bi to bilo u redu da zena taj dan nije zaglavila nekolko sati u hitnoj. To je nasa Bosna! Nek se samo probaju nasi igraci vuc po terenu, kad ona moze bolesna sarmu spremat, mozete se i vi zrtvovat.
Opet u kombi i pravac Beograd, ovaj put pdeko Race. Stigli na vrijeme, bez problema, ukrcali se na avion, sretno sletili i svako svojoj kuci.
Sutradan sam na miru pogledao utakmicu, a jesmo dobro igrali :-).

Hvala vam svima od sofera pa preko domcina, konobara, muzicara, sugrdjana, rodjaka, mojih navijaca i svih svih onih sa kojima sam tih dana bio u drustvu!
ABd vidimo se opet!

Ramce