Do jula se moram odluèiti, vjerujem da æe to biti Bosna

Do jula se moram odluèiti, vjerujem da æe to biti Bosna

Iz Bu­æa po­to­ka i ro­dnog Sa­ra­je­va Emra Ta­hi­ro­viæ je oti­šao kao tro­go­diš­njak, u "pre­dve­èer­je" ra­ta na eks-ju­go­sla­ven­skim pros­to­ri­ma, skra­siv­ši se na sje­ve­ru Evro­pe.

Za­je­dno sa ocem Ra­mi­zom i maj­kom Haj­ri­jom, od 1990. go­di­ne pos­ta­je sta­no­vni­kom šved­skog gra­di­æa Ore­bro, u ko­jem ¾i­vi i os­ta­tak nje­go­ve fa­mi­li­je, ses­tra Se­na­da i bra­æa Je­tis i Mir­sad.

Dru­¾e­nje s lop­tom za­po­èeo je kao 10-go­diš­njak i fu­dbal æe pos­ta­ti nje­go­va gla­vna pro­fe­si­ja. Šved­ske klu­bo­ve IK Stu­re­hov, Ore­bro SK i Hal­mštad BK, za ko­je je us­pje­šno nas­tu­pao, lje­tos je za­mi­je­nio dre­som fran­cus­kog OSC Li­la. Ugo­vor je bio vri­je­dan dva mi­li­ona eura. Na­kon je­se­nje se­zo­ne, u ko­joj ni­je do­bi­jao pre­vi­še šan­se, sti­gao je u Švi­car­sku – njen ban­kar­ski cen­tar – grad Ci­rih.

Ko­na­èna odlu­ka

Po­tpi­sao je po­lu­go­diš­nji ugo­vor za is­to­ime­nog švi­car­skog su­per­li­gaš, za ko­jeg su ne­ka­da nas­tu­pa­li i Ha­ris Ško­ro, Mir­sad Ba­ljiæ i Mu­ha­med Ko­njiæ.

Nas­tu­pa za šved­sku U-21 se­le­kci­ju i ima rok do kra­ja ju­la ove go­di­ne da se izja­sni ko­me æe se pri­klo­ni­ti – šved­skom ili bo­san­skom na­ci­onal­nom dre­su. Na­kon uta­kmi­ce sa Tu­nom, ra­do je pris­tao da­ti in­ter­vju za San.

U tvo­joj fu­dbal­skoj ka­ri­je­ri gra­diæ Ore­bro je ne­iz­bje­¾an de­talj.

– U tom sam gra­di­æu pro­veo 16 go­di­na, i tu sam kao 10-go­diš­njak po­èeo igra­ti fu­dbal. Iz­bje­ga­vao sam ku­æu i ci­je­li dan sam se dru­¾io s lop­tom. Sa 16 go­di­na do­spio sam u prvi tim Ore­bro SK, da bih ka­sni­je pre­šao u re­do­ve prvo­li­ga­ša Hal­mšta­da BK.

Za­što si se u Fran­cus­koj za­dr¾ao re­la­ti­vno krat­ko vri­je­me?

– Osim me­ne, u klu­bu su pro­šle go­di­ne bi­la još pe­to­ri­ca na­pa­da­èa – uèe­sni­ka Mun­di­ja­la 2006. u Nje­ma­èkoj (Pa­trik Klaj­vert, Ke­vin Mi­ra­las, Ja­nez Lu­is, Ni­ko­las Fa­vre i Su­lej­ma­ne Jo­ula). Tim je igrao for­ma­ci­ju 4-5-1 i sa­mo je je­dan od na­pa­da­èa do­bi­jao re­do­vno šan­su.

Gol u Ku­pu UEFA

Ipak, uspio si odi­gra­ti ne­ko­li­ko uta­kmi­ca.

– Da. Pos­ti­gao sam i je­dan gol (u Ku­pu UEFA pro­tiv špan­skog Re­al Va­lja­do­li­da op.a.) i ubi­lje­¾io ne­ko­li­ko asis­ten­ci­ja. Iako me tre­ner Klod Pu­el nas­to­jao za­dr¾a­ti, odlu­èio sam oti­æi. ®e­lio sam ve­æu mi­nu­ta­¾u.

Ot­ku­da to da se odlu­èiš za Švi­car­sku i FC Ci­rih?

– Is­ti­na, ¾e­lio sam igra­ti u ve­li­kom klu­bu. U Lil su do­la­zi­li pred­sta­vni­ci ita­li­jan­skog Ju­ven­tu­sa, ho­lan­dskog PSV-a, Spor­tin­ga iz Li­sa­bo­na… Naj­kon­kre­tni­ji, je ipak bio FC Ci­rih. Odlu­èio sam se za njih jer su u vrhu švi­car­ske li­ge i igra­ju na evrop­skoj sce­ni, ali i zbog do­go­vo­ra sa Ju­ven­tu­som. S lju­di­ma iz To­ri­na sam do­go­ro­vio da odi­gram pro­lje­æe u Ci­ri­hu, a da po­tom po­no­vo sje­dne­mo za stol.

Ka­ko si se sna­šao u Švi­car­skoj?

– Na­su­prot šved­skom i fran­cus­kom fu­dba­lu, u ko­ji­ma je sna­ga i kon­di­cij­ski aspe­kat u prvom pla­nu, švi­car­ski fu­dbal odli­ku­je ta­kti­èki pri­laz i mo­gu ga slo­bo­dno na­zva­ti "ma­la Špa­ni­ja". To mi ite­ka­ko od­go­va­ra.

FC Ci­rih igra sjaj­no, ima­te dos­ta mla­dih igra­èa, me­ðu ko­ji­ma si i ti…

– Tre­ner Ber­nard Ka­lan­des je ja­ko do­bar, da­le­ko bo­lji ne­go fran­cus­ki tre­ne­ri. Ja­ko me ci­je­ni, ima pu­no ra­zu­mi­je­va­nja, ka­ko za me­ne ta­ko i za dru­ge mla­ðe igra­èe. Što se sa­me eki­pe ti­èe, odli­èno sam se uklo­pio sa Al­me­nom Ab­di­jem.

Ka­ko pro­vo­diš vri­je­me ka­da ni­si u dre­su Ci­
ri­ha.

– Dos­ta na­ših lju­di je u Ci­ri­hu, ima dos­ta i na­ših klu­bo­va. Èak sam vrlo brzo pro­na­šao mjes­ta gdje se mo­gu po­jes­ti æe­va­pi i bu­rek. Ne znam, osje­æam se kao kod ku­æe. Slo­bo­dno vri­je­me naj­vi­še pro­vo­dim sa dvo­ji­com sui­gra­èa, Pe­ru­an­cem An­dre­som Vas­ke­zom i Srbi­nom Du­ša­nom Ðu­ri­æem. Obo­ji­ca njih ima­ju šved­ski pa­soš.

De­set go­di­na ni­sam bio u Sa­ra­je­vu

Èes­to, u to­ku raz­go­vo­ra, za stva­ri ve­za­ne za BiH ko­ris­tiš ri­jeè "na­ši"… A igraš za šved­sku mla­du se­le­kci­ju?

– Za­dnji pu­ta sam u Sa­ra­je­vu bio pri­je 10 go­di­na. Ta­mo još ¾i­vi os­ta­tak mo­je fa­mi­li­je i je­dva èe­kam pri­li­ku da sko­knem do ro­dnog gra­da. Jes­te, èlan sam U-21 se­le­kci­je Šved­ske i oni me ¾e­le u svo­ju naj­bo­lju se­ni­or­sku se­le­kci­ju, ali to još uvi­jek iz­bje­ga­vam.

Imaš dva pa­so­ša i rok do ka­da se de­fi­ni­ti­vno mo­raš odlu­èi­ti.

– Rok o ko­jem go­vo­ri­te is­ti­èe ovog lje­ta. Imam ¾e­lju da zai­gram za naj­bo­lju bh. fu­dbal­sku re­pre­zen­ta­ci­ju i na­dam se da æe se se­le­ktor Ko­dro ili ne­ko iz NS BiH ja­vi­ti, da ma­kar raz­go­va­ra­mo o to­me. Vo­lim Bo­snu i ona mi je u srcu – ka­zao je na kra­ju raz­go­vo­ra Emra Ta­hi­ro­viæ, prvo­ti­mac švi­car­skog Tu­na i još je­dan dra­gulj, ko­jeg æe­mo mo­¾da us­ko­ro iz­gu­bi­ti, baš kao što smo iz­gu­bi­li Zla­ta­na Ibra­hi­mo­vi­æa!

Poz­drav za Sej­du i Ke­mu

– Vje­ru­jem da æe vri­je­me bh. fu­dba­la, igrao ja za BiH ili ne, do­æi i da æe­mo Evro­pi i svi­je­tu po­ka­za­ti naš kva­li­tet. Poz­drav svim Bo­san­cim i Her­ce­gov­cim, ma gdje bi­li. A po­se­ban poz­drav za mo­je ro­ða­ke u Sa­ra­je­vu Sej­du i Ke­mu – po­ru­èio je Ta­hi­ro­viæ.

Pe­ti­ca u de­bi­ju

U svom prvom nas­tu­pu, Ta­hi­ro­viæ se u dre­su Ci­ri­ha (pro­tiv Tu­na) is­ta­ko vrlo do­brom igrom. Asi­si­ti­rao je Al­me­nu Ab­di­ju za je­di­ni gol na uta­kmi­cu, a sta­ti­va ga je spri­je­èi­la da se i sam upi­še u lis­tu stri­je­la­ca. Spor­tski no­vi­na­ri švi­car­skog dne­vni­ka "Blick" oci­je­ni­li su ga pe­ti­com i uvrsti­li u naj­bo­lju je­da­na­es­tor­ku ko­la.

san