Pariz 11.10.2011 "NAD NAMA NEBO IMA DA GORI"

11.10.2011. Pariz

Trg Porte de Pantin.

Kao što je i najavljeno po internet portalima BHFanaticos je zauzeo i postavio svoju bajtu ispred Caffé de la Musique. Već od podne počeli su pristizati članovi i simpatizeri iz čitave Evrope. Uvijek u svom dobro poznatom stilu i dobro poznatom ambijentu : cooliranje, zajebancija, pjesma, navijanje. Ono što mi je upalo u oko od samog dolaska na trg (negdje oko 12h30) je nebrojeni broj baklji, petardi, dimnih, i ostalih pirotehničkih rekvizita koji su zapaljeni u toku dana. Jednostavno terasa ispred Caffé de la Musique je više bila zavijena u dim nego što je bila bez dima.

Par novih pjesama se probalo, uvježbavale stare već dobro poznate, uglavnom vrijeme za polazak oko 17h00 se lagano približavalo. Onaj stari dobri osjećaj uz raju BHF i lagani adrenalin pred tekmu.

17.00.h

Formirali smo korteo na trgu i lagano krenuli prema stadionu. 5 km hodanja uz navijanje i zajebanciju, otprilike sat vremena nas je dijelilo od Stade de France. Osjećao se pozitivan naboj među svima nama, osjećalo se da smo spremni da večeras napravimo nešto što će se pamtiti.

Prvih nekoliko stotina metara je proteklo uz štimung i sređivanje prvih redova kortea i lagano razvlačenje kolone kako bi ostali navijači sa trga mogli da nam se prikopčaju i uvrste u kolonu.

Meni je zapalo nezahvalno mjesto da budem vodič do stadiona iako nikada nisam bio tu i nikada nisam prošao putem koji vodi prema stadionu. Ali eto u zadnjih mjesec dana sam se sprijateljio sa onim žutim čovječuljkom na google street da sam se osjećao sposobnim da odradim to što se traži od mene.

Put je vodio preko jednog pješačkog mostića na jednom od brojnih Pariških kanala.

I onda momenat kada sam se popeo na most, koji je bio izdignut nekih desetak metara iznad kanala,

i okrenuo se prema korteu.

Jednostavno sledila mi se krv u venama. Noge su mi se odsjekle. Da sam imao tri para očiju otvorio bi ih široko da dobro upijem i da memorišem ono što je ispred mene stajalo.

PRIZOR VELIČANSTVEN.

Korteo dug, predug, širok, preširok, nekih možda 400 – 500 metara i u pozadini trg na kojem je još bilo raje koja se nije prikopčala korteu. U meni se mijenjao osjećaj straha i ponosa, osjećaj radosti i zabrinutosti, smjenjivao se topli i hladni znoj niz leđa.

Prema meni je tekla rijeka ljudi, rijeka Bosanaca i Hercegovaca, prema meni je nadolazio CUNAMI navijača Bosne i Hercegovine koji se spremao da proguta sjeverni dio Pariza. Ispred mene je stajao odgovor koliko ljudi poštuju i cijene BHFanaticose i koliko se njih odazvalo na naš poziv da se nađemo na Porte de Pantin i da zajedno krenemo do stadiona.

Ispred mene je stajalo preko 7-8 hiljada navijača BIH!

Veličina trga na kojem smo proveli dan je jednostavno sakrila broj ljudi koji se tu nalazio.

Osjećao sam se neuništiv, nepobjediv, a sa druge strane bilo me je strah jer jednostavno nismo imali pravo na grešku. Svaka greška na izabranom putu mogla je izazvati katastrofu, bojao sam se da ne upadnemo u neku slijepu ulicu, zatvorenu radovima ili nečim sličnim i to bi bilo kraj i korteu i koloni i ovom danu koji je tako lijepo započeo. Sve ove slike su mi prošle kroz glavu u nekih par sekundi. I onda mi na um pade ona izreka od gospodina Obame : YES, WE CAN.

Da Mi to možemo jer Mi smo Bosanci i Hercegovci

Da Mi to možemo i moramo jer Mi smo BHFanaticos

Da jer večeras Pariz i Francuska moraju pasti.

Prva tri kilometra su prošla bez većih problema iako nismo imali nikakve policijske pratnje ni obezbjeđenja. Prelazili smo ceste i raskrsnice obezbjeđujući sami saobraćaj i korteo.

Nakon 3 km hodanja susreo sam jednu policijsku patrolu ( Gendarmerie ), zaustavim ih i kažem da iza mene ide par hiljada navijača BIH i da nam treba obezbjeđenje do stadiona. Žena ( policajka ) me pogleda i ono zacuđeno reče: ”Kako to par hiljada?” Izađe iz auta i približi se kanalu pored kojeg smo išli. Kad je ugledala kolonu koja se razvukla duž kanala reče: ”Oh mon Dieu, mais c'est quoi ça? Oh Bože, šta je ovo? Vratila se brzo do auta i radio vezom počela u panici da kontaktira centralu tražeći da pošalju CRS i specijalne jedinice na nekakav most, nisam razumio ime.

Pokazala mi je jedan mali pješački mostić preko kanala i rekla da prevedemo korteo preko, na drugu stranu i da će nas policija čekati sa druge strane kanala.

Prelazeći preko mosta desio se jedan od najljepših prizora tog dana: Bakljada istovremeno na mostu te sa jedne i druge strane kanala. VELIČANSTVENO.

Nakon prelaska preko mosta i nakon što smo ponovo poredali prve redove kortea pred nas su stigli policajci, CRS, specijaci, kornjače. Pojedini naoružani čak i automatskim puškama. Izgledali su toliko zbunjeno pa čak i poplašeno, izgledali su mi jednostavno smiješno.

Otišao sam do jednog drota i pitao ko je njihov šef. Pokazao mi je na jednog od njih, te sam mu prišao i rekao da nema potrebe za tolikom intervencijom i demonstracijom sile. Zamolio sam ga da ne reaguju ako bi se zapalila koja baklja i da Nas ostavi da kontrolišemo situaciju u korteu i da nam samo obezbjede put i saobraćaj do stadiona.

Pogledao me ono žestoko drsko i isto tako upitao: ”QUI VOUS? ‘KO VI?”

Pokazao sam mu na BHF dux koji je bio na meni i rekao: ”Pogledajte ove momke i djevojke u prvim redovima koji su obučeni ovako kao i ja, ima nas oko 400 – 500, to je BHFANATICOS.

Ultras navijači Bosne i Hercegovine. Ovo je bilo ono kao u stilu DAS IST VALTER! heheh

Prešli smo već 3 km sa ovolikom rijekom ljudi iza nas i nije bilo problema do sada. Ne vidim razloga da bude problema sad. Pogledao je niz ulicu uz koju je još nadolazila kolona ljudi, jednostavno broja i kraja nije bilo i opet me sad malo začuđeno upitao:

”Odakle vi u stvari idete pješaka?” Rekao sam da smo krenuli sa Porte de Pantin oko 17h00.

Okrenuo se prema jednom od svojih kolega i rekao mu onako ironično:

”On c'est fait avoir comme des enfants! Prevarili su nas kao djecu.” Nakon toga se okrenuo prema meni i rekao mi da nas uopšte nisu očekivali sa ove strane jer je za njih bilo nepojmljivo da krenemo pješaka sa tog trga prema stadionu. Malo je falilo da se zasmijem ono grohotom direktno u facu. Ljudi su obezbjedili i osigurali sve metro stanice od Porte de Pantin do Stade de France a mi krenuli pješaka i faktički došli im iza leđa.

Rekao mi je da zaustavimo kolonu i da ćemo sačekati nekoliko vremena. U stvari oni nisu bili spremni i čekali smo da prebace CRS i specijalne jedinice na put odakle dolazimo.

GOLEMO, Žestoko GOLEMO.

Do stadiona bi izdvojio još dvije scene:

Prva kada smo zaustavili korteo pod auto putem i kada smo odradili dobro poznatu HAJMO NA NOGE. Neponovljiva scena i osjećaj.

Druga je dolazak pred stadion opet kroz neku vrstu tunela ispod nekakvog mosta i spajanje sa navijačima koji su već bili tu pred stadionom. Tu sam se još jednom uvjerio da je BHF ime, da je BHF ponos svih navijača BIH. Broj fotoaparata i video kamera koji su bili okrenuti prema nama, te komentari ljudi koji su bili pred stadionom mi potvrđuju gore navedeno. EVO FANATICOSA DOLAZE bio je jedan od hiljadu komentara na platou pred stadionom.

Pokazali smo Francuzima šta je Patriotizam i kako se voli svoja država, pokazali smo kako se čuva Obraz Nacije, pokazali smo im tu noć na Tribini kako se navija, pokazali smo koliki Otpor može da pruži jedan mali narod kao Bosanci i Hercegovci, pokazali smo da našem Prijateljstvu nema kraja od Amerike do Australije.

P.O.T.O.P

Ovaj dan je drhtao i potopljen je Pariz. KOJI GRAD JE SLJEDEĆI?

 Hogra